Quiz – Serbisch

Tako je!

Opšti uslovi pod kojima dete postaje višejezično veoma se razlikuju od osobe do osobe. Ako dete odrasta u višejezičnoj porodici, ono je od malih nogu okruženo ovim jezicima, usvaja ih kroz igru u svakodnevnim situacijama i od rođenja su prirodni deo njegovog života. S druge strane, bavljenje sa nekoliko jezika je nešto sasvim novo za dete koje dolazi u Nemačku iz druge zemlje sa svojom jednojezičnom porodicom. Potpuno drugačija višejezičnost nastaje kada dete koje govori nemački uči drugi jezik u školi u Nemačkoj.

Postoji mnogo drugih faktora koji mogu uticati na tok višejezičnog razvoja, kao što su jezik(ci) koji se govori u krugu prijatelja deteta ili status koji odnosni jezici imaju u našem društvu.

Ako je reč o višejezičnosti, uvek treba dobro pogledati šta se pod tim podrazumeva u konkretnom slučaju. A prosvetnim radnicima se savetuje da se ne rukovode idejama o „višejezičnosti uopšte“, već da uzmu u obzir individualne okolnosti dotičnog deteta.

Tako je!

Da li ste ikada razmišljali o tome kako deca lako uče da govore u prvim godinama života, iako je potrebno mnogo truda i složenosti da bi razumeli gramatiku jezika i naučili rečnik? Starija deca i odrasli moraju sve ovo mukotrpno da vežbaju na časovima jezika. Mala deca, s druge strane, još nisu u stanju da razmišljaju o apstraktnim gramatičkim pravilima, ali ih i dalje uče: imaju urođenu sposobnost da usvajaju jezik(e) intuitivno, u igri, skoro potpuno sama i stoga bez ikakvog napora. Suprotno onome što bi se moglo pretpostaviti kao odrasla osoba, višejezičnost nije preveliki izazov, posebno za malu decu. Naprotiv, oni imaju koristi od lakoće usvajanja jezika u detinjstvu i mogu bez problema da uče nekoliko jezika istovremeno.

Međutim, može biti iscrpljujuće ako su uslovi u kojima dete raste višejezično nepovoljni, npr. ako su njegovi jezici odbijeni u njegovom okruženju ili u vrtiću/školi.

To nije tačno!

Brzina kojom deca usvajaju jezik(e) uveliko varira od osobe do osobe. Neka deca već sa dve godine govore mnogo i imaju prilično veliki rečnik, dok druga u ovom trenutku tek počinju da govore. Ima dece koja uglavnom samo dugo slušaju i onda odmah formulišu dugačke rečenice. Drugi se vrlo rano izražavaju u rečenicama od jedne i dve reči. Mnoga deca počinju sticanjem naziva kao npr. lopta, auto, igra, ali se neki prvo fokusiraju na složenije stvari, npr. dalje, opet ili ja – i naravno za to je potrebno više vremena.

Kada uče jezik, deca prate sopstveni tempo i svoje lične preferencije – bez obzira da li odrastaju uz jedan ili više jezika!

Tako je!

U prvih nekoliko godina života, višejezična deca još uvek nemaju ekvivalent na drugom jeziku za svaku reč – makar samo iz vremenskih razloga, pošto je njihovo vreme usvajanja jezika rašireno na više jezika. Deca imaju međujezički rečnik i često nesvesno mešaju svoje jezike: koriste reč koja im prva padne na pamet; koja je za njih više povezana sa objektom; ili jednostavno reč koja im je lepša. Kako deca stiču jezičko iskustvo i kompetenciju, uče da odvajaju svoje jezike kada im je potrebno, na primer kada razgovaraju sa jednojezičnom osobom.

Međutim, jezičke mešavine su takođe karakteristika proživljene višejezičnosti izvan detinjstva.

Zamislite da ste stolar i samim tim višejezičan, pošto ste pored svakodnevnog nemačkog savladali i stolarski nemački. Međutim, ne možete koristiti ove tehničke termine u razgovoru sa svojim prijateljem – on ih ne bi razumeo. Ako želite da mu kažete o poslu, morate pronaći parafraze. Ovo je, naravno, moguće, ali je pomalo zamorno i nezadovoljavajuće za vas, jer na ovaj način ne možete da dođete do stvari.
Slično je i sa višejezičnim ljudima kada razgovaraju sa jednojezičnima, jer ovde mogu da koriste samo deo svog jezičkog repertoara. S druge strane, biti sa drugim višejezičnim ljudima koji govore iste jezike kao i oni znači da mogu da koriste čitav niz i jednostavno koriste reči koje su najrelevantnije - ili jednostavno lepe njima lično - bez ograničenja! U takvim situacijama mešoviti jezici su nešto sasvim prirodno. Oni pokazuju da su jezici višejezične osobe u kontaktu jedni sa drugima, utiču i dopunjuju jedni druge i zajedno njihove lične jezičke veštine.
Inače, svi mi mešamo naše jezike u svakodnevnom životu, često ne primetivši. Ujutru sedimo za računarom, čatujemo u međuvremenu i tokom pauze za ručak kupujemo giros – a ne „svuda okolo“, što bi bio bukvalni prevod.

Da bi stekla dobro znanje nemačkog, deci je potreban obiman i raznovrstan kontakt sa nemačkim jezikom. To, međutim, ne znači da njihov maternji jezik treba izostaviti u vrtiću i školi, upravo suprotno! Jezik (ili jezici), koje dete stiče u prvim godinama života, neraskidivo je vezan za njegov celokupni razvoj u ranom detinjstvu: Ovde dete ulazi u prve odnose, počinje da saopštava potrebe i misli, da imenuje stvari i postupke i da razvija svoju ličnost. Za dete koje odrasta koje govori nemački, podrazumeva se da se ovi procesi kontinuirano nastavljaju u obdaništu i školi – na njihovom jeziku. Situacija je drugačija za višejezičnu (ili ne-nemačku) decu: njihove jezičke veštine su sada svedene na nemački ili njime potpuno zamenjene. Odlazak u vrtić često doživljavaju kao duboku rezu u njihovom usvajanju jezika, a samim tim i u celokupnom prethodnom razvoju.
Obrazovni sistem stoga igra centralnu ulogu u višejezičnom razvoju: da li se ovde senzitivno tretira višejezičnost dece, da li se njihovi jezici odražavaju u ustanovi, da li ih tamo podržavaju i podstiču? Samo tada deca mogu da razviju dobru višejezičnost – ne na štetu, već u kombinaciji sa svojim prvim jezicima.

Jezikom se formira odnos roditelj-dete, izražavaju se emocije, a dete prati na putu u svet. Roditelji sve to najbolje mogu da urade na jeziku u koji su sigurni u sebe, na kojem se osećaju najugodnije, na kojem mogu spontano da govore. Autentična i intimna komunikacija je najbolja osnova za celokupni razvoj deteta i stoga je mnogo vrednija od – dobronamernog – ranog učenja nemačkog jezika. A koja majka ili otac voli da govori sa svojim detetom jezikom na kome je ono dostiglo svoje jezičke granice i koji nije jezik njegovog srca?

Oba su tačna!

Roditeljima je dugo vremena savetovano da se što doslednije drže jednog jezika. I zaista: ako grčka majka dosledno govori grčki svom detetu u Nemačkoj, ovaj jezik ima veoma visok prioritet za dete – na kraju krajeva, ne postoji drugi jezik na kome ono može da govori sa svojom majkom!
Međutim, većina roditelja doživljava da je doslednost ponekad teško primeniti u svakodnevnom porodičnom životu. Takođe je u suprotnosti sa dinamikom proživljene višejezičnosti: jezici su u kontaktu „unutar“ osobe i njihova jezička kompetencija se sastoji od nekoliko jezika, a ne samo od jednog. Međutim: ako i majka Grkinja sada često koristi nemački jezik, dete će se uskoro zapitati: Zašto bih uopšte trebalo da govorim grčki sa svojom majkom?
Ispostavilo se da roditelji moraju da pronađu svoj lični put između doslednosti i življenja višejezičnosti, uzimajući u obzir: Šta želim za razvoj jezika svog deteta i u čemu se mi kao roditelji osećamo dobro?
Važno je da roditelji ne izlažu sebe i svoju decu pritisku, već da zadrže radost bavljenja jezicima i da ih uče. I: Višejezični razvoj i vaspitanje je stalan proces, kada se donesu odluke one će se vremenom menjati – to je takođe deo žive višejezičnosti.

Tako je, deca najbolje usvajaju jezike kada mogu da ih koriste

Tako je, opušteni roditelji i pozitivan pristup višejezičnosti u okruženju deteta podržavaju ga u njegovom višejezičnom razvoju.

To nije tačno, naprotiv, što je raniji kontakt sa svim jezicima, deca imaju više koristi od lakoće procesa usvajanja jezika u detinjstvu

Tako je, jer deca usvajaju jezik(e) svojih najbližih. Biti dobar jezički uzor takođe znači: uživati u govoru, odvojiti vreme za razgovore, zajedno razmišljati o jezicima – uopšteno dajući jeziku(cima) važno mesto u svakodnevnom životu. Višejezični ljudi mogu detetu dati živ pristup sopstvenoj višejezičnosti i pozitivan stav prema njoj.

Tako je, deca u početku nisu zainteresovana za jezik kao takav, ali se zapitaju šta mogu sa njim: da komuniciraju sa ljudima koji su im važni, da čuju lepe priče, da im se ispune želje i potrebe, druže...

To nije tačno, jer ovaj postupak ne odgovara procesima usvajanja jezika deteta. Njihovo interesovanje za jezik kao sistem je ograničeno, a što su mlađi, to su manje sposobni da se fokusiraju na npr. gramatičke - i ne sadržajne – aspekte iskaza.

Tako je, mnogo različitih faktora utiče na to kako se odvija višejezični razvoj osobe, koje značenje pojedini jezici imaju za njega i koliko dobro ih govori. Sve ovo može da se promeni nekoliko puta tokom njegovog života – višejezični razvoj je dinamičan proces koji nikada ne prestaje.