Quiz-Romanes O ZMI- Quizo sar len e ćhavorra ande penge anglune berśa te keren svato ande bute ćhiben Kerdo katar i Rosella Benati, Anja Leist-Villis thaj o Petr Frantik Ande varesosko ćaso ći avla kado báro, ka e ćhavorra majbute ćhibenca bárjona. Ali so źanas vaś kado, kana e ćhavorra keren vorba ande bute ćhiben? Keren kado Quizo: …thaj phenen, si kadey vaj nej? 1. Si but razni artura sar e manuśa keren svato ande bute ćhiben. 2. E cikne ćhoverrenge naj phares, but ćhiba te sićon/siklon. 3. E ćhavorra, so bárjon bute ćhibenca len maj pálal/posle te den vorba, sar e ćhavorra so feri jekh ćhib źanen. 4. Kado si normalno, ka e ćhavorra so bárjon ande bute ćhiben hamin áne penge ćhiba. 5. Sa manuśa – vi báre – so den vorba ande bute ćhiben, hamin áne penge ćhiba thaj si len butivar pe kado laćhe gruntura. 6. Andi kita thaj andi śkola trobul feri e germansko/nemcicko ćhib vorbime thaj sićárdi te avel. 7. E deja thaj e dada – i familia -trobun te den vorba penge ćhavorrenca ande kodi ćhib, so korkora maj laćhes źanen thaj haćaren. 8. E manuśa trobun te astaren pe kadalestar thaj te avel len konsekvencija, e ćhavorra te bárjon ande bute ćhiben, kado si but vasno. 9. Kado trobul e ćhavorren, te śaj den vorba ande bute ćhiben… 1. Si but razni artura sar den e manuśa vorba ande bute ćhiben. A. Kado ćaćimo si, e manuśa ći den vorba ande bute ćhiben. B. Naj ćáćo, ande bute ćhiben den vorba but manuśa thaj svako haćarel so kado znaćil/bućhol. Kado ćaćimoj! Sar bárjon e ćhavorra thaj sar sićon majbut ćhiba, kado ka svako manuś źal averes thaj si individualno. Kana bárjol jekh ćhavorro ande Familia, ka del pe vorba ande majbute ćhiben, de pa peske terne berśa si siklo majbute ćhibenca, sićol kadala ćhiba kana khelel pe svakodjes, ande svako situacija, kado si ande lesko trajo normalno, ka vorbil bute ćhibenca thaj bárjol kadalesa. Pa dújto rig, ekhe ćhavorreske, so avel peske familiasa anda jekh aver them ando Namco/Germania thaj den vorba feri andi jekh ćhib, śaj avel leske pháres, kana śunel avera ćhiba, kado si leske ekh névimos. Pale, ekh áver arto bute ćhibengo si, kana ekh ćhavorro, so vorbil namcicka sićol ande śkola ando Namco inke ekh áver ćhib. Si vi ávera butja vaj faktorura, savalendar but áćhol, sar sićol pe majbut ćhiba, o priklado si, savala ćhibasa den vorba e ćhavorreske amala ande grupa vaj soski opinia si sakone ćhiba maśkar e but manuśa. Kana keras vorba vaś o temáto bute ćhibengo, trobunas miśto te dikhas, sar ande kadi konkretno situacija te haćaras thaj so te gindonas. E siklarne ande śkola si po laćho drom, kana ći dikhen feri de opral, ke e ćhávorra den vorba ande majbute ćhiben, ale trobun te dikhen, ke svakone jekhe ćhavorreski situacija si individualno. Kado ćaćimoj! Sar bárjon e ćhavorra thaj sar sićon majbut ćhiba, kado ka svako manuś źal averes thaj si individualno. Kana bárjol jekh ćhavorro ande Familia, ka del pe vorba ande majbute ćhiben, de pa peske terne berśa si siklo majbute ćhibenca, sićol kadala ćhiba kana khelel pe svakodjes, ande svako situacija, kado si ande lesko trajo normalno, ka vorbil bute ćhibenca thaj bárjol kadalesa. Pa dújto rig, ekhe ćhavorreske, so avel peske familiasa anda jekh aver them ando Namco/Germania thaj den vorba feri andi jekh ćhib, śaj avel leske pháres, kana śunel avera ćhiba, kado si leske ekh névimos. Pale, ekh áver arto bute ćhibengo si, kana ekh ćhavorro, so vorbil namcicka sićol ande śkola ando Namco inke ekh áver ćhib. Si vi ávera butja vaj faktorura, savalendar but áćhol, sar sićol pe majbut ćhiba, o priklado si, savala ćhibasa den vorba e ćhavorreske amala ande grupa vaj soski opinia si sakone ćhiba maśkar e but manuśa. Kana keras vorba vaś o temáto bute ćhibengo, trobunas miśto te dikhas, sar ande kadi konkretno situacija te haćaras thaj so te gindonas. E siklarne ande śkola si po laćho drom, kana ći dikhen feri de opral, ke e ćhávorra den vorba ande majbute ćhiben, ale trobun te dikhen, ke svakone jekhe ćhavorreski situacija si individualno. 2. E cikne ćhavorrenge naj phares te sićon avera ćhiba. A. Kado ćaćimoj, e cikne ćhavorrenge naj pháres te sićon avera ćhiba. B. Naj ćaćimo, e cikne ćhavvorenge but phares si te sićon avera ćhiba. Kado ćaćimoj! Dan tut varekana gindo, sar si kado, ke e ćhavorra ande penge anglune berśa sigo bírin te sićon, ivej phares si lenge te haćaren i gramatika e ćhibaki thaj neve vorbi/lavi te sićon. E maj phure ćhavorra thaj e báre manuśa musaj phares thaj but te sićon ande śkola. E cikne ćhavorra ći bírin te gindon vaś gramatika, kado si lenge abstrakto, ali vi kadey bírin sigo te sićon: kadalesa aven aba pi luma, e ćhib(a) bi te len sáma – korkori anda pe, kana khelen pe te sićon, si len pe kado láćhi intuicija thaj naj lenge pháres. Averes sar śaj den pe gindo e báre manuśa, e cikne ćhavorrenge naj problemo te sićon avera ćhiba. Lenge naj kado bári butji sigo thaj vojasa te sićon neve vorbi thaj bírin bi problemosko majbut ćhiba te sićon. Pháres śaj avel, kana o ćhavorro majbute ćhibenca bárol thaj leski situacija naj láćhi: napriklad, kana leski ćhib, kote ká beśel vaj andi kita/śkola naj averendar akceptolime thaj respektolime. Kado ćaćimoj! Dan tut varekana gindo, sar si kado, ke e ćhavorra ande penge anglune berśa sigo bírin te sićon, ivej phares si lenge te haćaren i gramatika e ćhibaki thaj neve vorbi/lavi te sićon. E maj phure ćhavorra thaj e báre manuśa musaj phares thaj but te sićon ande śkola. E cikne ćhavorra ći bírin te gindon vaś gramatika, kado si lenge abstrakto, ali vi kadey bírin sigo te sićon: kadalesa aven aba pi luma, e ćhib(a) bi te len sáma – korkori anda pe, kana khelen pe te sićon, si len pe kado láćhi intuicija thaj naj lenge pháres. Averes sar śaj den pe gindo e báre manuśa, e cikne ćhavorrenge naj problemo te sićon avera ćhiba. Lenge naj kado bári butji sigo thaj vojasa te sićon neve vorbi thaj bírin bi problemosko majbut ćhiba te sićon. Pháres śaj avel, kana o ćhavorro majbute ćhibenca bárol thaj leski situacija naj láćhi: napriklad, kana leski ćhib, kote ká beśel vaj andi kita/śkola naj averendar akceptolime thaj respektolime. 3. E ćhavorra so bárjon majbute ćhibenca len maj pálal te den vorba, sar kodala so feri jekh ćhib źanen. A. Kado ćaćimoj, kodala so bárjon bute ćhibenca maj lokhes sićon aver ćhib. B. Naj ćaćimo, o tempo te sićon nevi ćhib ći aćhol kodolestar, kado naj vasno keći ćhiba źanen. Kado naj ćaćimo! E ćhavorrengo tempo kana sićon neve ćhiba si individualno thaj sakoneste aver. Uni ćhavorra pe penge dúj berśa but vorbin thaj źanen but vorbi, e avera ande kado ćaso len te phenen penge anglune vorbi. Si ćhavorra, so but ćáso feri aśunen thaj apal direkno len te vorbin. Pale e avera sigo len te phenen jekh vaj dúj vorbi maj anglal. But ćhavorra len te phenen sar akharen pe napriklad: labda/lopta, auto, te kheles tu, uni maj anglal len sáma pe maj komplekse butja, napriklad: maj dúr, inke jekhvar, vaj vi me – thaj trobul len majbut ćáso pe kado. E ćhavorra sićon ande pengo individualno tempo thaj kadey sar sako bíril – thaj ći aćhol kado kadalestar, ke bárjon jekha ćhibasa vaj majbute ćhibenca! Kado naj ćaćimo! E ćhavorrengo tempo kana sićon neve ćhiba si individualno thaj sakoneste aver. Uni ćhavorra pe penge dúj berśa but vorbin thaj źanen but vorbi, e avera ande kado ćaso len te phenen penge anglune vorbi. Si ćhavorra, so but ćáso feri aśunen thaj apal direkno len te vorbin. Pale e avera sigo len te phenen jekh vaj dúj vorbi maj anglal. But ćhavorra len te phenen sar akharen pe napriklad: labda/lopta, auto, te kheles tu, uni maj anglal len sáma pe maj komplekse butja, napriklad: maj dúr, inke jekhvar, vaj vi me – thaj trobul len majbut ćáso pe kado. E ćhavorra sićon ande pengo individualno tempo thaj kadey sar sako bíril – thaj ći aćhol kado kadalestar, ke bárjon jekha ćhibasa vaj majbute ćhibenca! 4. Kado si normalno, ke e majbute ćhibenge ćhavorra hamin e ćhiba. A. Kado ćaćimoj, e ćhiba te hamis si naturalno proceso kana sićos majbut ćhiba. B. Naj ćaćimo, ekh ćhavorro hamil peske ćhiba, anda kodo, ke si les problemo peske bute ćhibenca. Kado ćaćimoj! Ande anglune berśa ka e ćhavorra so den vorba ande bute ćhiben si kadey, ke na pe svako vorba źanen inke te phenen pe aver ćhib – źi akana nas len but ćaso pe kado, ke ći sićon feri jekh ćhib, ale majbut ćhiba ande ekh skurto ćaso. E ćhavorra źanen but vorbi ande bute ćhiben thaj butivar hamin penge ćhiba, bi te len kado sáma: Von phenen ekh vorba, so avel lenge maj anglal po gindo; so lenge maj zurales varisosa phandel pe; vaj maj feder ekh vorba, so śukar si lenge. So majbut źanen te vorbin thaj majbut vorbi źanen, sićon e ćhavorra te na hamin penca e ćhiba, kana trobul – andi situacija, kana den vorba varekasa kon feri jekh ćhib źanel. Te hamis e ćhiba si normalno na feri ka e ćhavorra, ale vi ka e maj báre manuśa, thaj kado butivar sikavel, ke źanen te vorbin majbute ćhibenca. Kado ćaćimoj! Ande anglune berśa ka e ćhavorra so den vorba ande bute ćhiben si kadey, ke na pe svako vorba źanen inke te phenen pe aver ćhib – źi akana nas len but ćaso pe kado, ke ći sićon feri jekh ćhib, ale majbut ćhiba ande ekh skurto ćaso. E ćhavorra źanen but vorbi ande bute ćhiben thaj butivar hamin penge ćhiba, bi te len kado sáma: Von phenen ekh vorba, so avel lenge maj anglal po gindo; so lenge maj zurales varisosa phandel pe; vaj maj feder ekh vorba, so śukar si lenge. So majbut źanen te vorbin thaj majbut vorbi źanen, sićon e ćhavorra te na hamin penca e ćhiba, kana trobul – andi situacija, kana den vorba varekasa kon feri jekh ćhib źanel. Te hamis e ćhiba si normalno na feri ka e ćhavorra, ale vi ka e maj báre manuśa, thaj kado butivar sikavel, ke źanen te vorbin majbute ćhibenca. 5. Sa e manuśa so vorbin bute ćhibenca – vi e báre – hamin penge ćhiba thaj si len pe kado laćhe gruntura. A. Kado ćaćimoj, kana hamin e ćhiba kado sikavel, ke kreativ dikhen pe penge ćhiba thaj vorbin sar vorta pasil lenge. B. Naj ćaćimo, kana hamin e ćhiba kado sikavel, ke kadala manuśa jekh anda ćhiba so vorbin ći źanen miśto. Kado ćaćimoj! De tu gindo, ke tu san kodo, so kerel butji e kaśtenca thaj vorbis bute ćhibenca, tu źanes i namcicko/nemaćki ćhib, ale vi paśa kodo musaj te źanes e specjalne namcicka vorbi so trobun tut and-e ćiri butji. Kana vorbis ćire amalesa, kadala specjalni vorbi naśti phenes – vov ći haćarela kadala vorbi. Te kames te phenes leske vaś varisoski butji, musaj avla tuke te rodes but avera vorbi pe kado than. Kado źal, ale avla maj pháres thaj ći avla kado kadey sar kamesas, ke ći bírindan te phenes kodola vorbi so sas tut po gindo. Vi kadey źal e manuśenge so vorbin bute ćhibenca, kana den vorba averenca so vorbin feri jekhe ćhibasa, ke kate ći bírin te sikaven sa so źanen ande bute ćhiben. Kana san avere manuśenca so źanen but ćhiba, thaj kodi ćhib vorbin so tu, atunći śaj vorbis sar kames, śaj les kodala vorbi so feri aven tuke po gindo - vaj savala tuke maj śukara si! Ande kasavi situacija e ćhiba te hamis si variso normalno. Kado sikavel, ke e ćhiba ekhe manuśeske so but ćhiba źanel, sorodjes ando kontakto áćhon thaj khetane ekh bári ćhibaki kompetencija sikavel. Sa e manuśa sakodjes hamin penge ćhiba, butivar ći na ći len sáma kado. Angla mizméri beśas angla computeri, ramosaras univar varekasa thaj kinas amenge ande xabeski pauza ekh Gyros – thaj ćisosko „orde thaj inćár“, ći tlumaćynas kadala vorbi. Kado ćaćimoj! De tu gindo, ke tu san kodo, so kerel butji e kaśtenca thaj vorbis bute ćhibenca, tu źanes i namcicko/nemaćki ćhib, ale vi paśa kodo musaj te źanes e specjalne namcicka vorbi so trobun tut and-e ćiri butji. Kana vorbis ćire amalesa, kadala specjalni vorbi naśti phenes – vov ći haćarela kadala vorbi. Te kames te phenes leske vaś varisoski butji, musaj avla tuke te rodes but avera vorbi pe kado than. Kado źal, ale avla maj pháres thaj ći avla kado kadey sar kamesas, ke ći bírindan te phenes kodola vorbi so sas tut po gindo. Vi kadey źal e manuśenge so vorbin bute ćhibenca, kana den vorba averenca so vorbin feri jekhe ćhibasa, ke kate ći bírin te sikaven sa so źanen ande bute ćhiben. Kana san avere manuśenca so źanen but ćhiba, thaj kodi ćhib vorbin so tu, atunći śaj vorbis sar kames, śaj les kodala vorbi so feri aven tuke po gindo - vaj savala tuke maj śukara si! Ande kasavi situacija e ćhiba te hamis si variso normalno. Kado sikavel, ke e ćhiba ekhe manuśeske so but ćhiba źanel, sorodjes ando kontakto áćhon thaj khetane ekh bári ćhibaki kompetencija sikavel. Sa e manuśa sakodjes hamin penge ćhiba, butivar ći na ći len sáma kado. Angla mizméri beśas angla computeri, ramosaras univar varekasa thaj kinas amenge ande xabeski pauza ekh Gyros – thaj ćisosko „orde thaj inćár“, ći tlumaćynas kadala vorbi. 6. Andi kita thaj andi śkola trobul feri i namcicko/nemaćki ćhib te sićáren thaj te vorbin feri ande kadi ćhib. A. Kado ćaćimoj, so majbut namicko ćhib, sa maj laćhes. B. Naj ćaćimo, kado si vasno, majbut ćhiba ande śkolako systemo te sićárel pe. Naj ćaćimo! E ćhavorra miśto te sićon i namcicko ćhib, trobul len laćho thaj but kontakto e namcickone/nemaćke ćhibasa. Kado aba ći bućhol/znaćil, ke lengi angluni ćhib andi kita thaj andi śkola bisterdi te avel, vorta averes! I ćhib (vaj vi e ćhiba), so ekh ćhavorro ande peske anglune berśa sićol, bárjol kethane e ćhavorresa thaj si phangli leske trajosa: Ande la źal o ćhavorro ande peske anglune kontaktura, lel te phenel peske gindura, te phenel so kamel, te phenel sar bućhon/akharen pe e butja thaj ande pesko charakteri maj dúr te bárjol. Ekhe ćhavorreske so bárjol namcickone ćhibasa si kado jasno thaj normalno, ke kadala procesura andi kita thaj andi śkola berśenca maj dúr źan – ande leski ćhib. Averes si ka ćhavorra so but ćhiba źanen (vaj so ći źanen namcicka): Lenge ćhibake kompetencije sikaven pe feri andi namcicko ćhib, thaj vorbin feri namcicka. Kadey kana aven andi kita butivar ćhindjon kathar pengi ćhib, thaj bi penge dejaki ćhib ći bárjon majbut sar so trobul. E śkolako systemo si centralno thaj but vasno ande kadi butji, e ćhavorra te śaj bárjon majbute ćhibenca: Te lena sáma pe kado, e ćhavorra majbut ćhiba te vorbin, te bírina andi kita vaj śkola pale pengi ćhib te vorbin, rakhena kote žutimo te śaj sićon pengi ćhib? Feri atunći śaj sićon e ćhavorra miśto te vorbin ande bute ćhiben – na te xasaren paśa kado penge dejaki ćhib, ale ande ekh kombinacija te sićon avera ćhiba páśe. Naj ćaćimo! E ćhavorra miśto te sićon i namcicko ćhib, trobul len laćho thaj but kontakto e namcickone/nemaćke ćhibasa. Kado aba ći bućhol/znaćil, ke lengi angluni ćhib andi kita thaj andi śkola bisterdi te avel, vorta averes! I ćhib (vaj vi e ćhiba), so ekh ćhavorro ande peske anglune berśa sićol, bárjol kethane e ćhavorresa thaj si phangli leske trajosa: Ande la źal o ćhavorro ande peske anglune kontaktura, lel te phenel peske gindura, te phenel so kamel, te phenel sar bućhon/akharen pe e butja thaj ande pesko charakteri maj dúr te bárjol. Ekhe ćhavorreske so bárjol namcickone ćhibasa si kado jasno thaj normalno, ke kadala procesura andi kita thaj andi śkola berśenca maj dúr źan – ande leski ćhib. Averes si ka ćhavorra so but ćhiba źanen (vaj so ći źanen namcicka): Lenge ćhibake kompetencije sikaven pe feri andi namcicko ćhib, thaj vorbin feri namcicka. Kadey kana aven andi kita butivar ćhindjon kathar pengi ćhib, thaj bi penge dejaki ćhib ći bárjon majbut sar so trobul. E śkolako systemo si centralno thaj but vasno ande kadi butji, e ćhavorra te śaj bárjon majbute ćhibenca: Te lena sáma pe kado, e ćhavorra majbut ćhiba te vorbin, te bírina andi kita vaj śkola pale pengi ćhib te vorbin, rakhena kote žutimo te śaj sićon pengi ćhib? Feri atunći śaj sićon e ćhavorra miśto te vorbin ande bute ćhiben – na te xasaren paśa kado penge dejaki ćhib, ale ande ekh kombinacija te sićon avera ćhiba páśe. 7. O dat thaj i dej trobun penge ćhavorrenca te vorbin kodi ćhib, so korkóra maj laćhes źanen. A. Kado ćaćimoj, kadey trobul, ke o dat thaj i dej penge ćhavorresa pengi maj zurali ćhib trobun te vorbin. B. Naj ćaćimo, sa e dada thaj e deja trobun penge ćhavorrenca namcicka te vorbin, kadey sar źanen. Kado ćaćimoj! O kontakto maśkar o dat-dej thaj ćhavorro bárjol de pa i ćhib, ande la sikaven pe e emocje, kodi ćhib so anel ekh ćhavorro avri anda pesko kher, źala lesa maj dur ande luma. Sa kado źanen e dada-deja maj laćhes ande pengi ćhib, so miśto źanen te vorbin, so maj laćhes ande la haćaren pe, thaj śaj vorbin kodo so avel lenge po gindo. Kado si vasno, lengi komunikacija te źal ande lengi orginalno ćhib so vorbin thaj kado si i maj laćhi báza ekh ćhavorro miśto te bárjol, thaj kado si butesa maj laćho, sar kodo – sar so but gindon – ka maj anglal trobul te sićon namcicka. Aj savi dej, savo dat kamel te vorbil peske ćhavorresa ekh ćhib, ande savi ći bíril sa so gindil te phenel, ka haćarel ekh graníca, ke i vorba ći źal maj dúr thaj kadi ćhib ći avel anda lesko ilo? Kado ćaćimoj! O kontakto maśkar o dat-dej thaj ćhavorro bárjol de pa i ćhib, ande la sikaven pe e emocje, kodi ćhib so anel ekh ćhavorro avri anda pesko kher, źala lesa maj dur ande luma. Sa kado źanen e dada-deja maj laćhes ande pengi ćhib, so miśto źanen te vorbin, so maj laćhes ande la haćaren pe, thaj śaj vorbin kodo so avel lenge po gindo. Kado si vasno, lengi komunikacija te źal ande lengi orginalno ćhib so vorbin thaj kado si i maj laćhi báza ekh ćhavorro miśto te bárjol, thaj kado si butesa maj laćho, sar kodo – sar so but gindon – ka maj anglal trobul te sićon namcicka. Aj savi dej, savo dat kamel te vorbil peske ćhavorresa ekh ćhib, ande savi ći bíril sa so gindil te phenel, ka haćarel ekh graníca, ke i vorba ći źal maj dúr thaj kadi ćhib ći avel anda lesko ilo? 8. Kana ekh ćhavorro bárjol bute ćhibenca, si but importanto te avel kate konsekvencija thaj te źal kado maj dúr. A. Kado ćaćimoj, o dad-dej trobun andi konsekvencija feri jekh ćhib te vorbin peske čhavorresa. B. Naj ćaćimo, kado si normalno, ke o dad-dej so but ćhiba vorbin, trobun bute ćhibenca te vorbin penge ćhavorrenca. Ande sel dúj punktura ćaćimoj! Lungo ćáso phenelas pe e dadenge thaj dejange, te astaren pe feri pi jekh ćhib. Thaj vi ćáćes: Vorbil ekh grekicko dej peske ćhavorresa ando Namco feri grekicko ćhib, avla kadi ćhib kodole ćhavorreske but vasno – ći avla ćisoski aver ćhib, savi bírila peske dejasa te vorbil! But dada thaj deja dikhle, ka i konsekvencija ando sakodźejsutno trajo pháres si te astares. Aj vi i dynamika e bute ćhibengi ći źal khetane: E ćhiba aćhon ando kontakto penca „maśkaral“ando manuś thaj leski kompetencija e ćhibaki thol pe ande majbute ćhiben aj na feri andi jekh ćhib. Ali: Te vorbila i grekicko dej peske ćhavorresa majbutivar vi i namcicka, pućhela pestar kodo ćhavorro: Soste te vorbinav mure dejasa grekicka? Kate sikavel pe: o dad-dej musaj te rakhen pengo drom maśkar i konsekvencija thaj e but ćhiba so del pe vorba ande lengo kher thaj te len pe kado sáma: Kamav te bárjol majbute ćhibenca muro ćhavorro thaj savala ćhibasa haćaras amen khetanes maj laćhes? Kate si vasno, o dad-dej thaj e ćhavorra te na keren vareso zorasa, feri dragomasa thaj vojasa te sićon thaj te vorbin penge ćhiba so źanen. Thaj: O bararimo ande bute ćhiben si ekh proceso so źal maj dúr, so jekhvar phendo si, ando aver ćaso kado śaj parudjol – vi kado źal khetane, kana des vorba ande majbute ćhiben. Ande sel dúj punktura ćaćimoj! Lungo ćáso phenelas pe e dadenge thaj dejange, te astaren pe feri pi jekh ćhib. Thaj vi ćáćes: Vorbil ekh grekicko dej peske ćhavorresa ando Namco feri grekicko ćhib, avla kadi ćhib kodole ćhavorreske but vasno – ći avla ćisoski aver ćhib, savi bírila peske dejasa te vorbil! But dada thaj deja dikhle, ka i konsekvencija ando sakodźejsutno trajo pháres si te astares. Aj vi i dynamika e bute ćhibengi ći źal khetane: E ćhiba aćhon ando kontakto penca „maśkaral“ando manuś thaj leski kompetencija e ćhibaki thol pe ande majbute ćhiben aj na feri andi jekh ćhib. Ali: Te vorbila i grekicko dej peske ćhavorresa majbutivar vi i namcicka, pućhela pestar kodo ćhavorro: Soste te vorbinav mure dejasa grekicka? Kate sikavel pe: o dad-dej musaj te rakhen pengo drom maśkar i konsekvencija thaj e but ćhiba so del pe vorba ande lengo kher thaj te len pe kado sáma: Kamav te bárjol majbute ćhibenca muro ćhavorro thaj savala ćhibasa haćaras amen khetanes maj laćhes? Kate si vasno, o dad-dej thaj e ćhavorra te na keren vareso zorasa, feri dragomasa thaj vojasa te sićon thaj te vorbin penge ćhiba so źanen. Thaj: O bararimo ande bute ćhiben si ekh proceso so źal maj dúr, so jekhvar phendo si, ando aver ćaso kado śaj parudjol – vi kado źal khetane, kana des vorba ande majbute ćhiben. 9. Kado trobul e ćhavorren, majbut ćhiba te źanen: ...Ekh than ka kames thaj bíris te sićos neve ćhiba A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado ćaćimoj, e ćhavorra sićon maj laćhes neve ćhiba, atunći kana vi si len śansa te den vorba ande kodi ćhib Kado ćaćimoj, e ćhavorra sićon maj laćhes neve ćhiba, atunći kana vi si len śansa te den vorba ande kodi ćhib ... Manuśa, so si len positivno dikhipe thaj tolerancija pe avera so źanen but ćhiba A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado ćaćimoj, kana o dad-dej si slobodni thaj o than ka bárjol o ćhavorro positivno dikhel pe kado aspekto, atunći kado žutil e ćhavorres maj dúr te barjol ande peske ćhiba. Kado ćaćimoj, kana o dad-dej si slobodni thaj o than ka bárjol o ćhavorro positivno dikhel pe kado aspekto, atunći kado žutil e ćhavorres maj dúr te barjol ande peske ćhiba. ... Maj anglal miśto te źanes jekh ćhib, apal śaj sićos avera ćhib A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado naj ćaćimo, vorta averes si, so maj sigo si ekhe ćavorres kontakto avere ćhibenca, sa maj laćhes thaj maj sigo sićon e ćhavorra Kado naj ćaćimo, vorta averes si, so maj sigo si ekhe ćavorres kontakto avere ćhibenca, sa maj laćhes thaj maj sigo sićon e ćhavorra ... Laćhe ćhibake prikladura A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado ćaćimoj, e ćhavorra sićon thaj len opre ćhib(a) kodolendar, savalenca si len kontakto. Te aves ekh laćho priklado, kado znaćil/bućhol: te kames te vorbis, te les tuke dosta ćaso te vorbis averenca, khetanes vaś ćhib(a) te des tut gindo – e ćhib(a) te aven tuke vasni thaj svakodjes te des vorba ande kadala ćhiba. E manuśa so źanen but ćhiba, śaj sićaren e ćhavorren źivindes te traktolin penge ćhiba, thaj positivno te dikhen pe kado aspekto. Kado ćaćimoj, e ćhavorra sićon thaj len opre ćhib(a) kodolendar, savalenca si len kontakto. Te aves ekh laćho priklado, kado znaćil/bućhol: te kames te vorbis, te les tuke dosta ćaso te vorbis averenca, khetanes vaś ćhib(a) te des tut gindo – e ćhib(a) te aven tuke vasni thaj svakodjes te des vorba ande kadala ćhiba. E manuśa so źanen but ćhiba, śaj sićaren e ćhavorren źivindes te traktolin penge ćhiba, thaj positivno te dikhen pe kado aspekto. ... Te źanen te len hasna anda penge ćhiba ande pengo trajo A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado ćaćimoj, e ćhavorrenge maj anglal naj interesantno i ćhib, numa pućhen pe, so śaj keren kadola ćhibasa: śaj den vorba manuśenca, so si vasni lenge, śukára historije te śunen, te phenen so kamen thaj te kapin/dubin kodo, te prinźaren neve amalen… Kado ćaćimoj, e ćhavorrenge maj anglal naj interesantno i ćhib, numa pućhen pe, so śaj keren kadola ćhibasa: śaj den vorba manuśenca, so si vasni lenge, śukára historije te śunen, te phenen so kamen thaj te kapin/dubin kodo, te prinźaren neve amalen… ... vareko te kerel lenge treningo, napriklad, te phenen ekh vorba thaj e ćhavorra te phenen pala le A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Naj ćaćimo, ke kado naj laćho modeli, te sićon e ćhavorra neve ćhiba ande kasavo proceso. Ande prinźarimos ekhe ćhibako si gránica, thaj so maj terne si e ćhavorra, sa maj cerra si andi situacija, ká śaj koncentrolin pe gramatikake aspektura – aj na po senso e vorbako. Naj ćaćimo, ke kado naj laćho modeli, te sićon e ćhavorra neve ćhiba ande kasavo proceso. Ande prinźarimos ekhe ćhibako si gránica, thaj so maj terne si e ćhavorra, sa maj cerra si andi situacija, ká śaj koncentrolin pe gramatikake aspektura – aj na po senso e vorbako. ... te sićos but ćhiba ka svako manuś si aver thaj kado źal kompleksovo A. Kado ćaćimoj B. Kado naj ćaćimo Kado ćaćimoj, bute faktorendar aćhol kado, sar sićol ekh manuś but ćhiba, si leske svako jekh ćhib vasno thaj sar miśto źanel kodala ćhiba. Sa kado śaj parudjol inke butivar ande lesko trajo – but ćhiba te sićos si ekh lungo proceso, ka si pherdo dynamika, kado proceso ći aćhol po than, feri źal maj dúr. Kado ćaćimoj, bute faktorendar aćhol kado, sar sićol ekh manuś but ćhiba, si leske svako jekh ćhib vasno thaj sar miśto źanel kodala ćhiba. Sa kado śaj parudjol inke butivar ande lesko trajo – but ćhiba te sićos si ekh lungo proceso, ka si pherdo dynamika, kado proceso ći aćhol po than, feri źal maj dúr. <<< >>
